Dok troškovi života rastu, mnogi su u panici zbog svojih kućnih budžeta. Inflacija negativno utiče na mentalno zdravlje i kvalitet života milijardi ljudi širom svijeta.
Kako je inflacija uzela maha, a plate teško prate rast troškova života, sve više ljudi počinje paničariti zbog novca. Finansijska tjeskoba zahvatila je milijarde ljudi uključujući i one koji prije nisu osjetili takav pritisak, piše BBC.
– Stres, zabrinutost ili nelagoda koje ljudi doživljavaju zbog svoje situacije, uključujući brige zbog novca, dugova, troškova i finansijske stabilnosti – sve to spada pod finansijsku teskobu, kaže psiholog Džena Vijas-Li.
Finansijska tjeskoba može pogoditi bilo koga, od onih niže na socioekonomskoj ljestvici, koji žive od plate do plate, pa do onih koji se tradicionalno smatraju imućnijima.
– Nezaposlenost je izuzetno niska od pandemije, tako da većina ekonomskog pritiska dolazi zbog plata koje ne drže korak s inflacijom, a ne zbog gubitka radnih mjesta, kaže Keri Paps, profesor ekonomije na Univerzitetu Bradford.
Učinci inflatornih talasa vide se širom svijeta. Velika Britanija, kao jedna od najrazvijenijih svjetskih ekonomija, jako je pogođena rastom cijena od 7,2 odsto. Njena centralna banka koristi kamatne stope za borbu protiv inflacije, pa rastu rate hipotekarnih kredita, a mnogi Britanci zbog toga trpe ogromno povećanje mjesečnih troškova.
U SAD, poređenja radi, inflacija brže pada, ali Paps ukazuje na to da je finansijska tjeskoba raširena i u Americi, naročito među ljudima s nižim primanjima, zbog niže minimalne plate u odnosu na Britaniju, piše Blic.
Neizvjesnost koja se stvara zbog finansijske tjeskobe dovodi do anksioznosti i utiče na mentalno zdravlje.
Neizvjesnost koja se stvara zbog finansijske tjeskobe dovodi do anksioznosti i utiče na mentalno zdravlje.
Neizvjesnost koja se stvara dovodi do anksioznosti i utiče na mentalno zdravlje. “Nemogućnost izvršenja finansijskog plana i postavljenih ciljeva može uzrokovati ozbiljnu anksioznost, bez obzira na društveni položaj i to koliko novca imate, upozorava Vijas-Li.
Finansijska tjeskoba može se pretvoriti u akutno stanje jer finansijski problemi često guraju ljude u fatalističke misli o propasti i siromaštvu.
– Ovo može biti usko povezano sa slikom o sebi i samopoštovanjem – i njegovim nedostatkom. To može biti vrlo štetno jer postoji visoki nivo srama povezana s finansijskom tjeskobom. Ljudi o tome ne žele govoriti u strahu od osude – kaže Vijas-Li.
U vrijeme kriza, zbog gubitka posla ili neočekivanih troškova, finansijska tjeskoba može se pogoršati te dovesti do drugih disfunkcionalnih obrazaca ponašanja, a oni tada samo pogoršavaju finansijsko stanje. Neki ljudi, na primjer, okreću se kockanju da bi pronašli drugi izvor prihoda.
Takođe, finansijska tjeskoba može narušiti cjelokupno mentalno zdravlje. Nedavna britanska studija, u koju je bilo uključeno 2000 ljudi, pokazala je da se kod 30 odsto ispitanih pogoršalo mentalno zdravlje od početka ekonomske krize. Najteže su pogođeni oni starosti od 25 do 34 godine, sa stopom od 48 odsto.
U SAD je istraživanje iz aprila 2023. pokazalo da 52 odsto od više od 2300 anketiranih pati od finansijske tjeskobe ponajviše zbog straha da nemaju dovoljno ušteđevine za hitne slučajeve.
Kao rezultat finansijske teskobe, objašnjava Vijas-Li, ljudima se teško usredsrediti na svakodnevne zadatke.
– To vam može smanjiti šanse za napredovanje ili pronalazak boljeg posla. Finansijska tjeskoba narušava i odnose bračnih partnera te je jedan od vodećih razloga za razvod – kaže Vijas-Li.
Ona očekuje da će se povećati broj osoba koje se osjećaju anksiozno zbog novčanih problema jer inflacija nastavlja rasti.
– Finansijska tjeskoba rijetko se riješi sama od sebe i nužna je profesionalna podrška da bi se čovjek izvukao iz tog stanja – izjavila je Vijas-Li.
