Globalni poremećaji na tržištu kapitala i robe nisu negativno uticali na trgovanje i poslovanje Banjalučke berze, koja je lani ostvarila promet težak 1,05 milijardi maraka, što je rekordan iznos od osnivanja.
Istakao je to u intervju za “Glas Srpske” direktor Banjalučke berze Milan Božić navodeći da je promet lani uvećan za 53 odsto u odnosu na godinu ranije.
– Berzanski indeks Republike Srpske ostvario je rast od 15,45 odsto prevashodno zbog rasta cijena akcija preduzeća iz sistema “Elektroprivrede RS”. Zaduživanje Vlade RS na tržištu hartija od vrijednosti najviše je doprinijelo rastu prometa u 2023. godini, budući da se Srpska lani na Banjalučkoj berzi zadužila u ukupnom iznosu od 861,6 miliona KM – pojasnio je Božić.
GLAS: Šta je još doprinijelo dobrim poslovnim rezultatima?
BOŽIĆ: Tržište berze se pokazalo kao važan instrument za upravljanje javnim dugom. Značajno su uvećane i emisije korporativnih obveznica, putem kojih je osam preduzeća prikupilo više od 20 miliona KM. Generalno je teško predviđati berzanska kretanja, ali očekujemo da 2024. godina po strukturi i veličini prometa bude slična 2023. godini.
GLAS: Koliko preduzeća je lani isplatilo dividendu akcionarima?
BOŽIĆ: Isplatu dividende lani je imalo 15 kompanija. Najveće iznose dividendi su objavili “Telekom Srpske”, “Hidroelektrane na Vrbasu”, “Elektro Doboj”, Rudnik željezne rude “Ljubija”, NLB banka i Adiko banka.
GLAS: Da li je rijetka isplata dividende razlog što se građani teško odlučuju da ulažu u akcije?
BOŽIĆ: Svakako da je jedan od razloga slabijeg interesovanja građana za ulaganje u akcije taj što mali broj kompanija isplaćuje dividendu. A razlog zbog kojeg kompanije ne isplaćuju dividendu je posljedica neprofitabilnog poslovanja.
GLAS: Kako ocjenjujete finansijsku pismenost građana Srpske, koliko su uopšte spremni da investiraju na berzi?
BOŽIĆ: Finansijska pismenost nije na zadovoljavajućem nivou i značajno utiče na donošenje odluka da se investira novac. Imajući u vidu upravo nizak nivo finansijske pismenosti u našem društvu, Banjalučka berza je pokrenula više aktivnosti na podizanju znanja o ličnim finansijama. Uz saglasnost Republičkog pedagoškog zavoda odlučili smo da osavremenimo nastavu u srednjim ekonomskim školama iz oblasti finansijskih tržišta. Napisali smo udžbenik sa zbirkom zadataka koji se koriste u izbornom predmetu u ekonomskim školama u Srpskoj. Takođe redovno organizujemo školska i republička takmičenja iz finansijskih tržišta te najboljim učenicima dodjeljujemo vrijedne nagrade.
GLAS: Šta su najveći izazovi?
BOŽIĆ: Najveći izazov odnosi se na razvoj akcionarstva, bez kojeg nema tržišta kapitala. Prošle godine su usvojene izmjene propisa koje daju mogućnost da se dio dobiti raspoređuje radnicima, što bi uz dodatna olakšanja u poreskim propisima moglo podstaći vlasnike preduzeća da uključe radnike u vlasničku strukturu. Praksa u razvijenim zemljama pokazuje da su radnici najvažniji investitori bez kojih ne bi bilo mnogih velikih kompanija. Godine rada na razvoju proizvoda radnici su naplaćivali nakon izlaska kompanije na berzu. Ovakav vid vezanja radnika za preduzeća mogao bi pomoći da se smanji odlazak ljudi sa ovih prostora, odnosno nedostatak radne snage, kako se sada obično gleda na ovaj problem.
Prebijanje dugova
GLAS: Najavili ste lani uvođenje elektronskog akceptnog naloga zahvaljujući kojem bi prebijanje obaveza i potraživanja trebalo da bude jednostavnije. Kada očekujete njegovo uvođenje u rad i na čemu je još neophodno raditi?
BOŽIĆ: Radna grupa je izradila nacrt izmjena zakonske regulative koja bi omogućila uvođenje akceptnog naloga u privrednu praksu. Sada čekamo da bude izmijenjen zakon da bi se akceptni nalog počeo koristiti. Takođe neophodno je raditi na razvoju tržišta kratkoročnih hartija od vrijednosti, odnosno komercijalnih zapisa koje bi emitovala preduzeća. Na ovaj način bi se omogućilo finansiranje po povoljnijim uslovima, pogotovo za javna preduzeća za koje garantuje Republika Srpska.
