Početna » Budžet RS stabilan, nema prostora za priče o navodnom bankrotu

Budžet RS stabilan, nema prostora za priče o navodnom bankrotu

by Urednistvo

Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković izjavio je u intervjuu Srni da je budžet Srpske stabilan i da nema prostora za priče o navodnom bankrotu Republike Srpske zbog isplate rate kredita koja je zakazana za 28. juni.

“Važno je da razumijemo da naša finansijska situacija nije ugrožena. Imamo jasan plan i dovoljno sredstava da izmirimo sve naše obaveze, uključujući i tu ratu kredita. Ova situacija nikako neće dovesti do bankrota, već ćemo nastaviti normalno da funkcionišemo i ispunjavamo sve naše finansijske obaveze”, rekao je Višković.

Prema njegovim riječima, javni dug Republike Srpske je smanjen sa 37 odsto u prošloj godini na 34,6 odsto BDP-a zaključno sa 31. martom, i to je najmanji javni dug u Republici Srpskoj od njenog postojanja. Gornja granica javnog duga je 55 odsto.

On je istakao da ukupan dug na isti dan, koji čine i spoljnji i unutrašnji dug /uključujući dug Republike Srpske, dug opština i gradova, javnih preduzeća i IRB-a, te fondova socijalne sigurnosti/ iznosi 41,1 odsto BDP-a, a gornja granica je 60 odsto BDP-a.

“Imamo pad inflacije u posljednja tri-četiri mjeseca i nećemo ići na varijantu da se smanjuju ni plate ni penzije niti davanja, već ćemo ih zadržati na ovom nivou. Penzije u Srpskoj se isplaćuju redovno i ne samo penzije nego i sva socijalna davanja i obaveze prema svim uvedenim pravima određenih kategorija stanovništva i tako će biti i ubuduće. Isplata majskih penzija je bila ranije od zakonski predviđenog roka, to je samo dokaz da je Republika Srpska posvećena održavanju stabilnosti i kontinuiranom ispunjavanju svojih finansijskih obaveza”, naveo je Višković.

Višković je rekao da očekuje da će izgradnja fabrike rigips ploča u Ugljeviku početi u najskorije vrijeme, budući da su sve potrebne odluke donijeli i Vlada Republike Srpske i menadžment Rudnika i Termoelektrane Ugljevik.

“Kineski partner je veoma zainteresovan za izgradnju ove fabrike. Spreman je da u ovaj projekat uloži više desetina miliona evra, te da zaposli stotinu novih radnika, što je izuzetno važno za dalji privredni razvoj ove regije”, rekao je Višković.

Uz Termoelektranu u Ugljeviku, on je rekao da će fabrika rigips ploča predstavljati jedan od najznačajnijih privrednih objekata sagrađenih na tom prostoru.

Kad je riječ o ovogodišnjim investicijama, premijer Srpske je rekao da će dugo očekivani početak radova na izgradnji značajnog hidroenergetskog kapaciteta hidroelektrane “Dabar” zvanično biti obilježen u petak, 23. juna i pomoći će u nastojanjima da se što je više moguće energije dobija iz “čistih” izvora.

“Očekuje nas i izgradnja hidroelektrane `Bistrica`, takođe značajnog novog objekta iz obnovljivih izvora, kao i početak izgradnja hidorelektrane `Mrsovo` i značajnih solarnih i vjetroelektrana. Energetska kriza, izazvana globalnim okolnostima, kojim smo posebno svjedočili prošle godine, dovela je i do ogromnog rasta interesovanja investitora za izgradnju novih solarnih i vjetroelektrana”, rekao je Višković.

Trenutno, istakao je on, izdate su koncesije za solarne elektrane u ukupnoj snazi od 840 megavata u vrijednosti od 1,5 milijardi KM, a neke od tih investicija ući će u realizaciju već ove godine, zavisno od dinamike pripremnih radova i spremnosti investitora da uđu u izgradnju.

On je rekao da se može očekivati da ove godine počne izgradnja i dijela planiranih vjetroelektrana, a do danas je izdato sedam koncesija za izgradnju vjetroelektrana u snazi od čak 600 megavata, što je takođe vrijednost od nekih 1,5 milijardi KM.

Višković je najavio da u ovoj godini očekuje i više velikih privatnih investicija u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, među kojima je italijanska kompanija PMP sa kojim je nedavno potpisan sporazum o izgradnji novog mašinskog kompleksa u Laktašima u vrijednosti 40 miliona evra, a koji već posluje u Gradišci – PMP “Jelšingrad”.

“Ova investicija u Gradišci, uslovi i podrška koje mi nudimo investitorima i njihovo pozitivno iskustvo i zadovoljstvo poslovanja u Srpskoj opredijelili su italijanskog investitora da ove godine od planiranih ulaganja najveću investiciju izabare da uloži u Republiku Srpsku. Imali ste prilike da čujete tokom moje posjete Italiji šta o Republici Srpskoj i privrednom ambijentu kaže privrednik i vlasnik PMP-a Luiđino Poco, jedan od velikih investitora u svijetu koji ima fabrike u SAD, Brazilu, Kini. Imamo mnogo šansi za privlačenje investicija jer sada mnoge kompanije, nakom pandemije kovida 19, nastoje proizvodnju približiti matičnim kompanijama iz udaljenijih područja i Republika Srpska u tome ima idealne uslove i šansu”, naglasio je Višković.

On je objasnio da prednost Srpske što je na granici sa EU i za manje od 24 časa roba iz Srpske može biti kopnenim putem dostavljena na evropska tržišta, te poslovno opredjeljenje da se proizvodnje izmještaju sa udaljenih krajeva bliže matičnim evropskim kompanijama – daje veliku šansu Srpskoj.

“Mi to želimo da iskoristimo. U svim mojim kontaktima sa privrednicima, potencijalnim ulagačima, diplomatama predstavljamo naše mogućnosti i pozivamo ih da dođu u Republiku Srpsku”, naglasio je Višković.

Istovremeno, dodao je on, u oblasti javne infrastrukture, a pogotovo putne, ove godine slijedi više važnih projekta, a uskoro bi sa kineskim koncesionarom trebali potpisati ugovor o izvođenju radova na auto putu Banjaluka-Prijedor, nakon što su se, rješavanjem više od 50 odsto eksproprijacije planirane trase, stekli uslovi za potpisivanje ovog ugovora.

“Ovo je jako važna investicija koja će, u dugoročnom smislu, imati neprocjenjiv značaj u razvoj ovog dijela Republike Srpske. Uporedo s tim, uveliko se radi na povezivanju Banjaluke i Beograda savremenim auto-putem. Uveliko se već radi dio te dionice na potezu od Vukosavlja do Brčkog, a uporedo sa tim radio se na dionici Rača-Bijeljina”, naglasio je Višković.

On je najavio da će ovu godinu obilježiti i nova velika ulaganja u zdravstveni sektor, podsjetivši da je nedavno počela izgradnja nove bolnice u Trebinju koja će izmijeniti sliku zdravstva u Hercegovini, dok će bolnica u Doboju biti završena i predata na korišćenje ove godine.

“Pripremamo i da uđemo u radove na izgradnji velikog banjskog kompleksa u Slatini, kao i banjskog kompleksa Srpske Toplice. Vlada je u ove kapacitete uložila značajna sredstva i ovi radovi će biti završeni do polovine sljedeće godine”, rekao je Višković.

Kada je riječ o izgradnji banjsko-rekreativnog centra Srpske Toplice Zavoda za fizikalnu medicinu u rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, finansiranja iznose ukupno 25,2 miliona KM, i to iz budžeta Republike 10 miliona KM, a iz vlastitih sredstava 15,2 miliona KM.

Za ortopedsku hirurgiju Slatina ovog zavoda planirano izdvajanje iznosi 38 miliona KM, i to iz budžeta Republike 20 miliona KM, a i iz vlastitih sredstava 18 miliona KM.

Višković je istakao da je završen period kada je Srpska jedina u svijetu tokom pandemije virusa korona pružala besplatnu zdravstvenu zaštitu za sve građene, bez obzira na uplaćeno osiguranje, a sada su poslodavci u obavezi da uplaćuju osiguranje svojim zaposlenim, kao što je propisano zakonom.

“Poznato je da sam zatražio je od resornog ministarstva da u saradnji sa Fondom zdravstvenog osiguranja omoguće da građani Republike Srpske, koji su ostali bez zdravstvenog osiguranja poslije ukidanja vanredne situacije u Srpskoj, mogu koristiti prava iz oblasti zdravstvene zaštite na prelazni period do 60 dana kako bi u tom roku mogli da se usklade sa obavezama koje nalaže zakon o zdravstvenoj zaštiti”, rekao je Višković.

To znači, dodao je on, da se društvo vraća na period iz 2019. godine, a poslodavci koji nisu izmirila svoje obaveze potrebno je da sa Poreskom upravom naprave reprogram, te da izmiruju tekuće obaveze, što podrazumijeva da njihovi zaposleni moraju imati uplaćeno osiguranje.

“Omogućili smo prelazni rok da se poslodavci organizuju i usklade, ali to ne znači da su oslobođeni plaćanja ove zakonske obaveze. Mi u sistemu osiguranja imamo više načina osiguranja i za nezaposlene, i ako ste trudnica, porodilja i ostale kategorije. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, obaveze se moraju izmiriti, a ovo je samo prelazni rok da se ne poremeti puno poslovanje privrednih subjekata i omogući dovoljno vremena da se sve usaglasi prema zakonu.

You may also like

Adriapress

Bez filtera, bez igara. Gradimo regionalne mostove informacije.

Najnovije

@2023 Adriapress – Sva prava zaštićena.