Piše: Ljiljana Begenišić (Novosti)
Uz opadajuće trendove u demografiji, “odliv mozgova” se smatra jednim od najvećih društvenih problema u Srbiji, zbog koga zemlja iz godine u godinu ostaje bez dragocjenih ljudskih resursa, iako prethodno godinama ulaže u njihovo obrazovanje. Migracije znanja su svjetski trend, a Srbiju, prema različitim procjenama, napustile su “desetine, pa i stotine hiljada mladih stručnjaka”. Da ne mora uvijek da bude tako i da proces može da ide u suprotnom smjeru, pokazuje Institut za fiziku u Beogradu na koji se posljednjih nekoliko godina vratilo 40 mladih naučnika.
Kako im to polazi za rukom i šta je potrebno učniti da ovaj trend postane uobičajen?
U Institutu kažu – mora da se stvori oaza izvrsnosti i da se obezbijede uslovi za istraživanje. Ako je suditi po izjavama koje su “povratnici” dali našim novinama, uslovi su obezbijeđeni, neki smatraju da su čak i bolji nego u bijelom svijetu.
Osim naučnih pogodnosti, kući ih je vraćala i čežnja za porodicom i prijateljima.
Koliko god sam se dobro uklopila u nemačko društvo, tamo sam se osećala kao stranac.
dr Sonja Predin
Dr Sonja Predin se vratila u Srbiju sa Instituta za informatiku u Hofu u Nemačkoj, i dodaje da je htjela da se “vrati u svoju kuću”, a kako kaže, Institut za fiziku je “njena kuća”.
Porodica i prijatelji bili su važan motiv za povratak i za dr Bojanu Višić, koja se vratila sa Instituta “Vacman” u Izraelu.
Uvek je dobro biti blizu porodice i prijatelja, to je bila jedna od prvih stvari koje su meni bile bitne. Jedina opcija za povratak je bio Institut za fiziku.
– dr Bojana Višić
Iz Instituta za teorijsku fiziku u Sakleu kod Pariza u Srbiju se vratio i dr Jakša Vučićević. Nakon povratka osvojio je prestižni evropski ERC grant, koji je tek treći grant u srpskoj nauci. Dr Vučićević radi na istraživanjima koja bi mogla da unesu tektonske promjene u ispitivanja takozvanih visokotemperaturnih superprovodnika i drugih otvorenih pitanja moderne fizike. Baš zbog toga mnogi u rukama ovog naučnika već vide Nobelovu nagradu.
Vratio sam se prvenstveno zato što sam želeo da živim u svojoj zemlji, a shvatio sam da moja karijera ovde neće trpeti ni na koji način, i da su uslovi za rad ovde podjednako dobri kao u inostranstvu.
– dr Jakša Vučićević
Nakon devet godina u inostranstvu, odluku da se vrati u Srbiju, donela je i dr Nataša Adžić, koja je boravila na Fakultetu za fiziku Univerziteta u Beču.
Ovde mi je srce na mestu. Vreme koje sam provela u Austriji bilo je dovoljno da proširim vidike, stekla sam iskustvo i videla kako funkcioniše nauka na razvijenijim fakultetima, mislila sam da je sada pravi čas da se vratim.
dr Nataša Adžić
Sa Univerziteta “Braun” iz Amerike vratio se dr Igor Prlina, koji se bavi teorijskom fizikom. Uz napomenu da kao teorijski fizičar može raditi i “na livadi”, ističe da ovde ima dosta slobode u radu.
Ima nadzora, ali nema represije, lepo je kada nemate šefa stalno nad glavom i kada možete slobodno da se bavite naukom. Takođe, ovde postoji selekcija, zna se ko je sposoban da radi na Institutu. Osim toga, ova ustanova se razvija i raste, nema stezanja kaiša, što je veoma važan motiv.
dr Igor Prlina
Tokom boravka na postdoktorskim studijama u Lisabonu, dr Marko Vojinović obišao je mnoge evropske naučne institucije, ali kaže da one nisu ništa bolje od onih koje imaju u Beogradu. Zato se i vratio.
Projekti od značaja za EU
Na Institutu za fiziku postoje četiri akreditovana centra izvrsnosti u kojima radi oko 75 odsto ukupnog broja istraživača i doktoranada, a oblasti koje se izučavaju u ovim centrima prepoznatim u Republici Srbiji i Evropskoj uniji, ujedno određuju i prioritete i kompetencije Instituta. Centri izvrsnosti su Centar za čvrsto stanje i nove materijale, Centar za izučavanje kompleksnih sistema, Centar za neravnotežne procese, Centar za fotoniku.
Direktor Instituta dr Aleksandar Bogojević priča nam da se u Institut već deceniju vraća veći broj ljudi nego što iz njega odlazi.
Porastao je broj ljudi koji odlaze, ali malo brže od toga raste broj ljudi koji se vraćaju. Na Institutu godišnje doktorira oko 10 stručnjaka, Institut u svojih 25 laboratorija zapošljava više od 200 istraživača od kojih je većina deo obrazovanja ili karijere provela u inostranstvu. Njihov povratak je presudan za vrhunski kvalitet istraživanja i brojne međunarodne i domaće projekte.
– dr Aleksandar Bogojević, direktor instituta
Direktor Bogojević naglašava da su istraživači Instituta za fiziku među najaktivnijim istraživačima angažovanim na projektima koje preko svojih programa dodeljuje Fond za nauku, a redovno učestvuju i u projektima koje finansira Fond za inovacionu delatnost.
Međunarodna saradnja je jedan od ključnih segmenata rada na Institutu koji je jedna od najuspješnijih ustanova u Srbiji i po broju međunarodnih projekata, dodatno navodi Bogojević.
