Planirano je da predstojećim radovima Muzej ćirilice dobije postavku i dodatne sadržaje i tako postane ključni dio kompleksa budućeg Doma ćirilice u Rači kod Bajine Bašte.
Radovi na izgradnji prvog Muzeja ćirilice u regionu teku predviđenom dinamikom i završena je prva faza gradnje objekta u Bajinoj Bašti koji će biti od velikog značaja za očuvanje sprskog nacionalnog pisma.
U decembru su okončani radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrade nekadašnje škole u Rači i njenom pretvaranju u objekat pogodan za muzejsku djelatnost. Radove je u najvećoj mjeri finansiralo Ministarstvo kulture Republike Srbije, kroz program “Gradovi u fokusu 2023”, kojim je opštini Bajina Bašta za projekat “Dom ćirilice” opredijeljeno 17 miliona dinara.
– Opština je obezbedila sredstva za pripremne radove i finansirala izradu neophodne projektne dokumentacije. Uz građevinske radove od podova, preko fasade do zamene krova i stolarije na starom objektu urađene su i nove vodovodne, kanalizacione i elektroinstalacije, uvedeno grejanje, nabavljena oprema za dojavu požara i zaštitu od njega – kaže za “Rinu” Siniša Spasojević, rukovodilac projekta “Dom ćirilice” i inicijator bajinobaštanskih aktivnosti na zaštiti i njegovanju ćirilice.
Projektna dokumentacija za drugu fazu radova je već spremna, pribavljene su sve potrebne dozvole i opština Bajina Bašta je sa ovim projektom konkurisala kod Ministarstva kulture za nastavak finansijske podrške pa bi već tokom 2024. godine, pored objekta Muzeja ćirilice, mogao da bude izgrađen amfiteatar, tematski park sa info-tablama i nabavljena potrebna oprema za Muzej.
– Izgradnja prvog srpskog Muzeja ćirilice je početna faza u okviru planirane celine Doma ćirilice u Rači kod Bajine Bašte. Vizija projekta jeste da na osnovu vekovne istorije negovanja i čuvanja srpskog pisma u Rači kroz trud kaluđera prepisivača, čuvanje Miroslavljevog jevanđelja u ovom manastiru, kao i već preduzetih mnogobrojnih aktivnosti u Bajinoj Bašti na zaštiti nacionalnog pisma, Dom ćirilice bude nova kulturna institucija s namenom da čuva i neguje ćirilicu, predstavlja istorijat i vrednosti našeg pisma i da razvija kulturu i turizam u ovom delu Srbiji – ističe Spasojević.
Plan je da se u Muzeju ćirilice kroz dobro osmišljenu stalnu postavku predstavi istorijat, razvoj, izuzetna ljepota i praktičnost srpskog pisma, kao i dometi i značaj Račanske prepisivačke škole, a da budući Dom ćirilice koji će rasti oko Muzeja da novi doprinos da ćirilice bude mnogo više oko nas.
– Želja nam je da od ovog Doma ćirilice dođemo do toga da svaka srpska kuća, ma gde ona bila, bude istinski dom ćirilice, a samim tim i čuvar našeg identiteta, kulture i istorijskog pamćenja. Sa predstavnicima više nacionalnih naučnih, kulturnih i prosvetnih institucija smo dogovorili saradnju u izradi stalne postavke pa će stručnjaci iz oblasti srpskog jezika uskoro biti gosti Bajine Bašte kako bi upoznali prostor postavke i dogovorili naredne korake. Planiramo da postavka u što većoj meri bude prilagođena potrebama savremenih posetilaca i da uz korišćenje najnovijih tehnologija Muzej ćirilice bude, pored kulturne institucije, i mesto privlačno za turiste, sa posebnim programima okrenutim deci i mladima – navodi Siniša Spasojević.
Dom ćirilice je kruna aktivnosti koje se sprovode po pitanju očuvanja ćirilice u Bajinoj Bašti i on će sigurno biti novi impuls koji će doprinijeti trajnom jačanju kapaciteta kulture i dugoročnom razvoju ovog kraja. Kulturna ponuda Bajine Bašte izgradnjom Doma ćirilice biće zastupljena tokom cijele godine, a ne kao što je sada slučaj samo prilikom manifestacija i događaja koji se organizuju.
B92
