Sutra je jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Krstovdan!
Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vjernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i vjerovanja, koja se od davnina poštuju. Poznata vam je ona izreka da “svako selo ima svoj običaj”, pa su i običaji vezani za ovaj praznik raznoliki, jer svako na svoj način poštuje ovaj veliki praznik.
Najvažnije pravilo za Krstovdan, je da bi svaka odrasla osoba ovaj dan trebalo da provede u postu i molitvi.
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo:
“Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.
Jesenji Krstovdan se posti tako što se cijeli dan jedu samo grožđe i hljeb.
Za ljude rođene na ovaj dan vjeruje se da na svojim nejakim plećima nose sjenku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Prema nekim narodnim običajima, u nekim krajevima na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se vjeruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. U svim selima isplaćuju “poljake”, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji tjeraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se vjeruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mjesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.
Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobjede, plodnosti i obilja, a vjeruje se da će vas pratiti sreća i uspjeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.
Prema običaju, važno je da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite “čisti” i bezbrižni u ovu godinu.
U našem narodu se vjeruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vrijeme.
Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snijegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snjegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan vjeruje se da na svojim nejakim plećima nose sijenku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi i kao krsna slava, piše Srbija danas.
