Na protestu održanom 23. avgusta 2007. godine u Zvorniku jasno je poručeno OHR-u da je svojim nezakonitim odlukama pogazio osnovna ljudska prava policajaca, kao i drugih lica koja su suspendovana, istakao je predsjednik Regionalnog sindikata radnika Centra javne bezbjednosti Bijeljina Rodoljub Vidaković.
“Protest u Zvorniku dobro je organizovan, a i sam reakcija 5.000 učesnika, nosila me je u smjeru da istrajem u zaštiti prava suspendovanih policajaca”, priča Vidaković.
Vidaković se prisjeća da je na protestnom skupu rekao: “Ako je visoki predstavnik ovdje došao da bi nas učio principima demokratije, onda je dobro došao, ali ako je došao da na brzinu kreira neku verziju demokratije koja je ponižavajuća za srpski narod, jer krši njegova osnovna prava, onda mu hvala na toj demokratiji i neka što prije ode!”, piše u knjizi “Istina” autora Milorada Gutalja.
On je naveo da je na mitingu osjetio ogromnu podršku svih učesnika, što mu je bio jasan znak da je u pravu za sve što je do sada učinio u zaštiti prava suspendovane policije.
Vidaković je naglasio da je bilo veoma bitno da su govornici na skupu iznosili istinu i u skladu sa zakonom i organizacijom mitinga, jer je veoma uzak kanal u kojem nema dovoljno manevra kad se govori o Srebrenici.
“Obraćanjem bilo kom skupu ili medijima, kad su u pitanju `srebrenička dešavanja`, veoma je opasno zbog uskog prostora, ali i vaganja svake izgovorene riječi koje moraju biti argumentovane, jer će vam svaku izjavu druga strana dočekati na nož”, rekao je Vidaković, prenosi “Srna”.
On je napomenuo da su tada, svakoga koje je govorio o Srebrenici, pojedini međunarodni moćnici nastojali da “izoluju ili mrcvare po njihovim pravilima koja su uperena protiv svake demokratske vrijednosti”.
“Kada govorite o Srebrenici morate se istinom braniti, jer vas druga strana neopravdano, ali stalno optužuje da ste ovakvi ili onakvi”, naglasio je Vidaković i istakao da je miting podrške vladavini zakona javno ukazao na propuste OHR-a i upoznao širu javnost da je istina bila ugrožena kod donošenja odluke, odnosno zahtijeva, o suspenziji policije.
Prema njegovim riječima, zvornički miting pomogao je da se sazna istina, posebno u domenu medija, koji su istinito prenijeli sve šta je rečano i šta se dešavalo.
Vidaković je naglasio da je do protestnog skupa u Zvorniku, malo ko imao hrabrosti da tvrdi da suspendovani policajci nisu krivi i da su, radi nečijih interesa, neopravdano, stavljeni na optuženičku klupu potpuno nevini, ali je poslije mitinga sve bilo drugačije.
Vidaković je rekao da je imao profesionalan odnos u traženju pravde za suspendovane policajce, za šta su mu odali priznanje tadašnji glavni tužilac BiH Marinko Jurčević i zamjenik glavnog tužioca Dejvid Švendiman.
“Bilo je u Tužilaštvu BiH teških riječi i sa moje i sa njihove strane, jednostavno imali smo oko pojedinih pitanja sasvim suprotna mišljenja, odnosno sukobljavali smo se u mišljenjima oko detalja, sa kojima tužioci nisu bili u potpunosti upoznati, ili nisu htjeli da se detaljno upoznaju”, rekao je Vidaković.
On je naglasio da je stekao utisak da je Jurčević imao volju da se proces oko suspendovanih policjaca uzme u prioritet i što prije završi, dok takav pristup nije vidio kod nekih tužioca koji su vodili istragu.
U teškim razgovorima sa tužiocima u Tužilaštvu BiH Vidaković kaže da se sjetio narodne poruke Vuka Stefanovića Karadžića: “Dobro je da znaš, al’ da ne znaš, ali ipak da znaš”.
On kaže da je ovu poruku ovako objasnio: “Dobro je da znaš koga imaš ispred sebe, ali se ponekad pravi nevješt da ne znaš šta govore oni koji vode istragu, ali, ipak, da znaš da im kažeš da sve što pričaju nije istina jer znaš da nisu u pravu kada čovjeka, koji u to vrijeme nije bio uključen u ratna dejstva, optužuju za ratni zločin”.
Ističući da mu je ta poruka, koje se držao vrlo često, dosta pomogla u razgovorima u Tužilaštvu, Vidaković je rekao da je tih godina vodio “tešku, ponekad rovovsku, bitku” sa tužiocima, koje vrlo često nisu zanimali istiniti argumenti da je policija nevino suspendovana sa posla, nego su više štitili nezakonitu odluku visokog predstvanika Miroslava Lajčaka, pokušavajući da mu sačuvaju obraz.
