Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da je u razgovoru sa srpskim predsjednikom Aleksandrom Vučićem jasno naznačio da okretanje leđa sporazumu znači okretanje leđa Evropi, uz sve posljedice u smislu neuspjeha daljih integracija i bliže saradnje sa Evropom, što je, kako je istakao, ozbiljna posljedica sama po sebi.
“Prvenstveno moramo odmah smiriti tenzije, a to znači da se nadamo da će gradonačelnici neće pokušati da koriste te zgrade opština i da će se kosovska policija povući iz zgrada, ali i da srpski demonstranti napuste te lokacije. A ako bude novih izbora, i kada dođe do novih izbora, Srbi bi trebalo da na njima učestvuju bez ikakvih preduslova”, rekao je Eskobar.
On je istakao da je Vučić rekao da će učini sve da iskoristi svoj uticaj da Srbi ponovo učestvuju na izborima na sjeveru KiM.
Eskobar je naveo da očekuje da dijalog između specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i vlade u Prištini bude nastavljen i nakon što on ode iz Beograda.
“Nadam se da će oni prepoznati da ima jedna posledica, koju sam naznačio, a to je da, kao što sam rekao, okretanje leđa evopskom prijedlogu znači okretanje leđa EU, a tu je i Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Mi, kao njihovi prijatelji, ohrabrujemo ih da se usklade sa nama i da se dođe do regionalne stabilnosti”, rekao je Eskobar, prenosi Tanjug.
Dodao je da “ako Priština ne želi partnerstvo, da će se onda udaljiti od saveza sa NATO-om, što je samo po sebi velika posljedica”.
Formiranje ZSO pravni zahtjev za prištinsku vladu
Eskobar je rekao je danas da je formiranje Zajednice srpskih opština pravni zahtjev za prištinsku vladu, i dodao da novi izbori na sjeveru KiM ne treba da čekaju kraj jula.
“Dakle, pričam o činjenicama. To je u Briselskom sporazumu, u zaključcima Evropskog savjeta, u okviru Ohridskog dogovora. To nije sporazum između Kurtija i Srbije, već Kosova i Srbije. Ako Kosovo želi u proces evroatlantskih integracija, mora to da ispuni. Pitanje je da li će se ostvariti sada ili u okviru neke buduće vlade”, istakao je Eskobar na konferenciji za novinare u Beogradu.
On je istakao da je Ohridski dogovor “sveobuhvatan” za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
“Tu se jasno navode odgovornosti obje strane. Može se uraditi sve brzo, uključujući i formiranje ZSO. Možemo imati sve, većinu elemenata”, poručio je on.
Eskobar je naglasio da, po pitanju novih izbora na sjeveru KiM, “ne želi da čeka do kraja jula, ali da je to plan koji se trenutno razvija”.
“Dakle, smatram da je najveći izazov za Srbiju da ubedi Srbe na KiM da se vrate u institucije. To je nešto gdje smo usklađeni sa Srbijom. Moramo da se postaramo da Srbi koji učestvuju na izborima i vrate se u institucije, budu dobrodošli”, napomenuo je Eskobar.
Na pitanje o eventualnom ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, Eskobar je rekao da Rusija ima koristi od podjela u Evropi.
“Smatram da Rusija nije zainteresovana da dođe do proširenja EU, da koristi krizu u regionu kao nešto čime će dokazati da Zapad ne uspijeva. Istina je da je problem na Kosovu postojao i prije Ukrajine, ali mislim da ovo sada nije posljedica uticaja Rusije”, dodao je Eskobar.
On je ocijenio da je Sjeverna Makedonija bila važna u postizanju sporazuma, kao i da su prijedlozi Skoplja “manje-više uslađeni sa evropskim prijedlozima”.
Eskobar nije želio da priča o krajnjim rokovima koje SAD i EU traže od Prištine.
“Nisam Kurtiju dao nikakav krajnji rok, ono što sam tražio u Prištini, to je – pitao sam koji su naredni koraci. (Specijalni izaslanik EU) Miroslav Lajčak i ja smo rekli da nakon ove posjete moramo da podnesemo izvještaje. Bijela kuća od mene traži da u petak dam najnovije informacije o tome šta se dešava, a i on (Lajčak) mora da izvijesti Žozepa Borelja šta se dešava. Ali, to je naredni korak za mene, nije krajnji rok. Na osnovu narednog izvještaja, donijećemo neke odluke o budućnosti, ali nije nikakav krajnji rok ni za koga”, naveo je Eskobar, prenosi Tanjug.
Na kraju, Eskobar je rekao da su SAD posvećene da “pomognu Srbiji i Kosovu na način koji odgovara svima” i da to ide ka regionalnom planu koji ide u korist svima koji žive na Zapadnom Balkanu.
“Ne smijemo da zaboravimo da Balkan može da bude najbrže rastući dio Evrope, najdinamičniji dio Evrope, koji pruža doprinos regionalnoj bezbjednosti”, zaključio je Eskobar.
