Globalna dešavanja u Evropi i svijetu, sukob u Ukrajini i na Bliskom istoku umnogome određuju mišljenje javnosti. Razloge je potrebno potražiti i u sporom procesu pridruživanja i u uslovljavanjima Evropske unije.
Najnovije uslove nam je Evropska komisija isporučila prije neki dan i logično je da više nema početnog oduševljenja, kaže u intervjuu za “Glas” ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Zlatan Klokić komentarišući činjenicu da je podrška građana Srpske za ulazak BiH u Evropsku uniju pala sa 54 na svega 38 odsto.
– Očigledno je da građani nisu ostali ravnodušni na sankcije našim zvaničnicima i na sve jače pritiske Zapada na Srpsku. Postoji u istraživanjima i određena doza zabrinutosti građana za opstanak Republike Srpske zbog pritisaka, ali moja je obaveza, ali i želja da kažem da su integracije i procesi neminovni, ali ništa neće biti na štetu Srpske i naroda, već isključivo na korist. Vlada RS ostaje opredijeljena evropskom putu. Radimo isključivo ono što je dogovoreno u okviru mehanizma koordinacije, a to znači ne na bilo čiju štetu, već isključivo u zajedničkom interesu – rekao je Klokić.
GLAS: Smatrate li da se to poljuljano povjerenje građana Srpske može vratiti?
KLOKIĆ: Naravno da može. Mi nismo radili istraživanje da proglasimo poraz, već naprotiv – da u uzavreloj političkoj situaciji, i na domaćem i na međunarodnom planu, napravimo presjek. Da vidimo kako sve to što se dešava utiče na javno mnjenje i šta treba da pojačamo kad je u pitanju informisanje o dobrobiti evropskog puta. Iskustva drugih zemalja pokazuju da je procenat podrške rastao kako se zemlja bližila potpunom ulasku. Nismo mi ništa drugačiji, ali ne želimo da prepuštamo bilo šta slučaju.
GLAS: Šta je potrebno uraditi da bismo imali optimističniji stav domaćih građana o pitanju ulaska BiH u Evropsku uniju?
KLOKIĆ: Potrebno je približiti ljudima šta je to što je dobro što Evropska unija može da donese našim građanima. Nije floskula, jer su benefiti brojni. Interesantno je da su protiv članstva u EU pretežno ispitanici koji ne znaju šta bi nam donio ulazak u EU. Oni koji govore engleski malo više i znaju. Mnogo je informacija koje se objavljuju, pa se čini da do građana ne dopiru precizne poruke. Dio odgovornosti za nedovoljnu promociju EU potencijala nosi i Direkcija za evropske integracije u BiH. Što se nas tiče, pojačaćemo preciznije informisanje građana i nastaviti da koordinišemo republičke organe na putu ka punopravnom članstvu.
GLAS: Takođe, u istom istraživanju navedeno je da je 60 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna šta bi to ulazak BiH u Evropsku uniju donio Srpskoj. Šta bi uopšte ulazak BiH u Evropsku uniju donio našim građanima?
KLOKIĆ: Najjednostavnije je da pojasnim iz ugla novca. Čak i ova trenutna faza sa kandidatskim statusom za nas znači više para, tačnije – više prilika za korišćenje pretpristupnih fondova, posebno iz IPA 3, koji nagrađuje rezultate. Što smo bliže punopravnom članstvu, bliže smo strukturnim i kohezionim fondovima. Šta to znači? Hrvatska je, recimo, u prvih šest godina otkako je postala članica iz ovih fondova imala na raspolaganju 10,6 milijardi evra. Dovoljno je reći da kohezionom politikom Evropska unija do 2027. godine planira otvaranje 1,3 miliona novih radnih mjesta. To je ono u čemu i Republika Srpska vidi prednost.
GLAS: Koji su planovi ministarstva na čijem ste čelu kako na domaćem, tako i međunarodnom planu za iduću godinu?
KLOKIĆ: S obzirom na to da smo od Evropske komisije dobili preporuku, u ovom trenutku uslovnu, treba da budemo spremni za scenario u kojem bismo tokom naredne godine mogli da otpočnemo pregovore o pristupanju. S tim u vezi, naše ministarstvo očekuje veliki i zahtjevan posao. Budući da smo mi republički koordinator za proces evropskih integracija, ali i cijele Vlade Republike Srpske, moramo biti spremni i u tom smislu se pripremiti i ojačati kapacitete. Čitav proces se diže na novi nivo.
GLAS: Kako ocjenjujete rad predstavništava Srpske u inostranstvu? Da li su sva opravdala svoje postojanje?
KLOKIĆ: Ono što je najvažnije – ispunila su svoju ulogu i Srpska je imala korist od njihovog rada. Međutim, ja sam stava da uvijek može i mora bolje, pa je moja ocjena solidna četvorka. Nedavno smo radili reviziju njihovog rada, nakon čega su mnoge stvari utegnute. Specifičnost je da predstavništva djeluju u različitim zemljama i samim tim u različitom obimu, pa sa te pozicije ne možemo govoriti o tome koja su aktivnija, a koja nisu. Napomenuću samo neke stvari koje smo nedavno uradili zajedničkim snagama. U Grčkoj smo prvi put plasirali proizvode iz Srpske. U Beču organizujemo obuke za naše izvozno orijentisane privrednike s ciljem povezivanja sa austrijskim privrednicima. Njemačka kompanija MUBEA odabrala je baš Republiku Srpsku za svoju investiciju, kojom u narednih 10 godina želi da zaposli oko 800 radnika i uloži više od 45 miliona evra. To ne bismo mogli da postignemo bez pomoći predstavništava.
GLAS: Ranije je najavljivano osnivanje predstavništva Srpske u Mađarskoj. Da li se od te ideje odustalo?
KLOKIĆ: Nije se odustalo, samo je trenutno stavljena ad akta. Kada procijenimo da je pravi trenutak, to ćemo svakako uraditi. Saradnja Srpske i Mađarske je odlična. Nedavno smo kao Vlada prihvatili zajedničku izjavu o saradnji sa vladom Mađarske, a koja podrazumijeva jaču međusobnu saradnju između institucija i privrednih subjekata RS i Mađarske. Stvari idu u pravom smjeru, samo treba malo strpljenja.
Kina
GLAS SRPSKE: Vlada RS osnovala je nedavno predstavništvo Republike Srpske u Kini. Šta je bio razlog za takvu odluku?
KLOKIĆ: Zajednički projekti i saradnja sa Kinom odavno traju. Mogućnosti za dodatno jačanje odnosa ima mnogo – zato je ovaj potez Vlade logičan korak koji nas svakako vodi u tom smjeru. U to sam se i lično uvjerio protekle sedmice u Kini. Delegaciju Republike Srpske u Šangaju su dočekali iskreni prijatelji RS, ali i partneri koji žele da ulažu u Republiku Srpsku, kao i da uvoze neke od naših proizvoda. Zato nam treba predstavništvo.
glas
