Vi, koji ste gradili logore smrti i gasne komore, sada govorite o pravdi? U Donjoj Gradini postojala je i eksperimentalna fabrika sapuna koji su se pravili od logoraša, dakle od ljudskog mesa, e to je pravi genocid. Sram vas bilo!
Gde ste sada, lešinari? Zašto ćutite? Dok palestinska deca ginu, vi obmanjujete svet pred Ujedinjenim Nacijama da je u Srebrenici počinjen „genocid“. Tvrdnja da je 8,000 ljudi ubijeno u Srebrenici je monstruozna laž. Hajde dokažite. Ako je to istina, mi Srbi, „najgenocidniji narod na svetu“, zahtevamo da svetu konačno pokažete tih 8,000 ljudskih lobanja, da ih prebrojimo. To što se dogodilo u Srebrenici je zločin, i to treba osuditi, ali to nema veze sa genocidnom namerom. Streljani su samo zatvorenici, oko 500 poturčenih Srba i terorista, a ne civili. Ovo što danas vidimo u Gazi je pravi genocid: 15,000 mrtve nevine dece! 35,000 ubijenih ljudi. U Jasenovcu je ubijeno 700,000 Srba, Jevreja i Roma, civili, majke i deca. U Donjoj Gradini postojala je i eksperimentalna fabrika sapuna koji su se pravili od logoraša, dakle od ljudskog mesa, e to je pravi genocid. Sram vas bilo! Sram bilo svaku članicu UN koja je glasala za usvajanje monstruozne Rezolucije o Srebrenici, bez ijednog dokaza da je tamo počinjen genocid.
Vi, naslednici nacističkog zla, nemate pravo da drugima sudite. Vaša istorija je ispisana krvlju miliona nevinih ljudi. Kako se usuđujete da nam držite lekcije o ljudskim pravima i pravdi? Pre nego što optužite druge, pogledajte u ogledalo sopstvene prošlosti. Svaki put kada podignete prst u osudi, podsećate nas na vašu sopstvenu sramotu. Vi, koji ste gradili logore smrti i gasne komore, sada govorite o pravdi? Vaše insistiranje na moralnoj nadmoći je licemerno i neosnovano. Umesto što upirete prstom, trebalo bi da se poklonite pred žrtvama svojih predaka i da naučite iz njihovih patnji. Vaša moralna obaveza je da budete ambasadori mira i pravde, a ne lažovi i sudije.
Ako ne poštujete milion srpskih žrtava, hajde da pričamo o palestinskim. Tragedija koja se odvija u Gazi nije samo humanitarna kriza, to je moralni sunovrat ovog sveta. Neprestano bombardovanje, blokada i sistematsko oduzimanje osnovnih ljudskih prava ukazuju na proračunatu kampanju istrebljenja. Bolnice su postale mrtvačnice, škole su svedene na ruševine, a dečija igrališta su se pretvorila u groblja. Reč je o metodičkom uništavanju jednog naroda. Namera da se uništi palestinski identitet i postojanje je očigledna, e to je pravi genocid.
Ugnjetače Gaze štite moćni zaštitnici čiji strateški interesi nadmašuju principe pravde i humanosti. Oni dehumanizuju žrtve i opravdavaju njihovu patnju kao neophodno zlo.
Međunarodna zajednica ćuti, sram da je bude! Nema kolektivne savesti. To je odraz sveta u kom moćni diktiraju laži a nemoćni su prepušteni da nestanu u tišini. Mediji takođe igraju saučesničku ulogu, često prikazujući sukob u Gazi kroz iskrivljenu prizmu koja naglašava lažnu ekvivalenciju između zlotvora i žrtava.
Neophodno je naglašavati da je ćutanje pred genocidom saučesništvo. Tekući genocid u Gazi zahteva ne samo osudu već i koordinisan napor da se zaustavi mašinerija smrti. Potrebno je da svet prevaziđe političke saveze i prizna inherentnu ljudskost svakog palestinskog deteta, svake uništene porodice i svake razrušene zajednice.
Istorija će nas suditi po tome kako odgovorimo na krike iz Gaze. Današnje ćutanje sveta o genocidu u Gazi, i glasanje za usvajanje monstruozne rezolucije o Srebrenici, odjekivaće kao duboka sramota u analima ljudskih prava. Nije dovoljno sećati se prošlih zločina, moramo delovati kako bismo sprečili one koji se odvijaju pred našim očima. Da ne učinimo tako znači stajati na pogrešnoj strani istorije, saučesnici u najgnusnijim zločinima.
Žrtve iz Gaze ne traže sažaljenje, već pravdu. Ne traže reči utehe, već konkretne korake ka miru i slobodi. Na nama je da pokažemo hrabrost i odlučnost, da stanemo uz one koji pate i da se borimo za pravedan svet. Svaka neispunjena obaveza prema njima je izdaja naše sopstvene humanosti.
Gde su arapske zemlje da pomognu braći Palestincima? Svi gledaju pokolj i ćute. Zašto? Njihova ćutnja je gromoglasna i bolna. Da li je njihovo bogatstvo vrednije od ljudskih života, od patnje njihove braće?
Svaka od ovih zemalja ima moć i mogućnost da učini nešto. Njihova ekonomska, vojna i politička snaga može biti korišćena za pritisak, za humanitarnu pomoć, za diplomatsku akciju. Svi gledaju, i svi ćute.
Gde su Rusija i Kina da pomognu? Dve velike sile, sa ogromnim uticajem na globalnoj sceni, takođe zapanjujuće ćute. Poznate su po svojoj snazi i sposobnosti da utiču na međunarodne odnose, zašto ne koriste tu moć da pomognu u zaustavljanju krvoprolića? Njihovo ćutanje je suprotno njihovim proklamovanim vrednostima i ciljevima. Rusija i Kina, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, imaju ne samo mogućnost već i odgovornost da deluju u interesu međunarodnog mira i sigurnosti. Njihova neaktivnost je isto tako pitanje njihove moralne i političke odgovornosti. Da li su ekonomski interes, geopolitički balans ili strateški savezi važniji od ljudskih života?
Svi ćute o genocidu u Gazi, a iživljavaju se nad Srbima. – Najlakše je iživljavati se nad slabijima, bez stida, bez srama. Nijedan narod na svetu nije stradao kao srpski. Podsetiću vas da su Srbima u Žutoj kući vađeni organi na živo, i prodavani u inostranstvu, preko 2,000 nestalih lica na Kosovu i Metohiji. Odrana koža srpske dece letela je po celom svetu!
