Bezbjednosne garancije i put članstva potrebni su na samitu NATO-a da bi se izbjegla eskalacija, kaže Anders Rasmusen.
Grupa zemalja NATO-a možda će biti voljna da stavi trupe na teren u Ukrajini ako države članice, uključujući SAD, ne daju opipljive bezbjednosne garancije Kijevu na samitu alijanse u Vilnjusu, rekao je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Rasmusen, prenosi Gardijan.
Rasmusen, koji je bio zvanični savjetnik ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, na mjestu Ukrajine u budućoj evropskoj bezbjednosnoj arhitekturi, obilazi Evropu i Vašington kako bi procijenio promjenljivo raspoloženje prije nego što kritični samit počne 11. jula. On je takođe upozorio da čak i ako grupa država pruži Ukrajini bezbjednosne garancije, druge neće dozvoliti da pitanje budućeg članstva Ukrajine u NATO-u ostane van dnevnog reda u Vilnjusu.
On je svoje komentare iznio pošto je sadašnji šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao da će pitanje bezbjednosnih garancija biti na dnevnom redu u Viljnusu, ali je dodao da je NATO – u skladu sa članom 5 Vašingtonskog sporazuma – pružio pune bezbjednosne garancije samo punopravnim članicama . Američka ambasadorka pri NATO-u Džulijana Smit rekla je: “Razmatramo niz opcija da signaliziramo da Ukrajina napreduje u svojim odnosima sa NATO-om.”
Rasmusen je rekao: “Ako se NATO ne može dogovoriti o jasnom putu napred za Ukrajinu, postoji jasna mogućnost da neke zemlje pojedinačno preduzmu akciju. Znamo da je Poljska veoma angažovana u pružanju konkretne pomoći Ukrajini. I ne bih isključio mogućnost da se Poljska još jače angažuje u ovom kontekstu na nacionalnoj osnovi i da je prate baltičke države, možda uključujući i mogućnost trupa na terenu. Mislim da bi Poljaci ozbiljno razmotrili ulazak i formiranje koalicije voljnih ako Ukrajina ne dobije ništa u Vilnjusu. Ne treba da potcjenjujemo poljska osjećanja, Poljaci smatraju da zapadna Evropa predugo nije slušala njihova upozorenja protiv pravog ruskog mentaliteta.”
On je rekao da bi bilo potpuno legalno da Ukrajina traži takvu vojnu pomoć. Njegova upečatljiva sugestija, da neke države mogu smatrati ulog dovoljno značajnim da koriste sopstvene trupe, mogla bi da se posmatra kao upozorenje zemljama da rizici, uključujući prijetnju jedinstvu NATO-a, ne dolaze samo ako se Ukrajini obezbjedi brz put ka NATO-u članstvo, ili moćne garancije bezbjednosti. Njemačka ostaje oprezna da ne ode predaleko, plašeći se da bi to isprovociralo Rusiju.
Rasmusen je rekao da je imperativ da Ukrajina dobije pismene bezbjednosne garancije, po mogućnosti prije samita, ali van okvira NATO-a. Oni moraju da pokriju razmjenu obavještajnih podataka, zajedničku obuku u Ukrajini, poboljšanu proizvodnju municije, interoperabilnost NATO-a i snabdjevanje oružjem dovoljno da odvrati Rusiju od daljeg napada.
Rekao je da “nakon sporog početka, zamah se sada razvijao iza ovih ideja”, uključujući i Francusku. Ali je upozorio da sigurnosne garancije neće biti dovoljne. On je rekao da bi “neki saveznici u NATO-u mogli biti za bezbjednosne garancije kako bi se zapravo izbjegla stvarna diskusija o težnjama Ukrajine za članstvo. Nadaju se da davanjem bezbjednosnih garancija mogu izbjeći ovo pitanje. Mislim da to nije moguće. Mislim da će pitanje NATO-a biti pokrenuto na samitu u Vilnjusu. Razgovarao sam sa nekoliko istočnoevropskih lidera, a postoji grupa tvrdokornih, istočno-centralnoevropskih saveznika koji žele barem jasan put Ukrajine ka članstvu u NATO-u.”
Rekao je da je istorija pokazala da je opasno ostaviti Ukrajinu u čekaonici NATO-a na neodređeno vrijeme. Čak i ako poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u ne bi mogao da bude pružen na samitu u Viljnusu, mogla bi se pomenuti mogućnost da se poziv uputi u Vašington sledeće godine. Taj put ka članstvu, rekao je on, treba da isključi postavljanje preduslova kao što je akcioni plan za članstvo u NATO, nešto što ni Švedska ni Finska nisu bile obavezne da usvoje kao dio svog puta za članstvo. “Sve manje od toga bilo bi razočarenje za Ukrajinu“, rekao je on. On je odbacio argument da Ukrajini ne može biti ponuđen put ka članstvu u NATO-u dok se rat ne završi, rekavši da bi to Putinu omogućilo pravo veta.
