Otac Rafailo Boljević je iguman manastira Podmaine u Budvi. Tamo drži duhovne večeri i predavanja koja putem interneta prati desetine hiljada vernika. Jednom prilikom, otac je govorio i o večnoj temi – zašto se dobrim ljudima dešavaju loše stvari?
Mnogi ljudi se pitaju da li je u redu da se u životu muče oni koji su pošteni, ne varaju, ne kradu, uzorni su u svakom smislu, dok uživaju neke osobe koje lažu, kradu, ulaze u poroke i odriču se vjere. O ovome je govorio i otac Rafailo.
Grijeh se ne čisti bez nevolje
“Pravednicima se nevolje daju da još više uznapreduju, a grešnicima se nevolje daju radi očišćenja. Grijeh se ne čisti bez nevolje,“ kaže otac Rafailo.ž
“Ispovijest je više buđenje svijesti da smo pogriješili i da tražimo pomoć i oproštaj. U tajni ispovijesti pokajniku se daje snaga, tj. oproštaj u vidu zaloga i snaga da izdrži epitimiju, ne možda konkretno izrečenu, ali sigurno će Bogom biti data da istrpi do kraja. To je pokajanje. I ta nevolja, ona nije samo poželjna, nego spasonosna”, kaže otac Rafailo, prenosi “Na žena”.
Otac Rafailo kaže da ima razlike kada Bog da muku pravedniku i kada je da grešniku.
“Muka pravednika podstiče i još više proslavlja, a kad je čovjek ’pogan’, onda mu se daju posebna iskušenja koja treba da slome njegovu gordost. Obično su jako teška, naporna i ne može niko da ti pomogne jer ih je Bog dopustio. Ni svetac”. kaže i dodaje:
“Džabe se ’pogan’ čovjek moli, mora da ćuti i trpi. Obično ta epitimija traje dok se duh ne skrši, gordost potpuno ne raznese i dok čovjek ne zajauče, ali molitveno, da mu se sa jaukom i molitva čuje. To je težak proces, teška terapija, ali je spasonosna. Svaka druga varijanta ne dovodi do spasenja. Ali ako čovjek pređe granicu i uđe u zonu duhovno mrtvih, nesposobnih za pokajanje (to ne mjeri čovjek nego Bog), on digne ruke od takvog čovjeka, pa se u narodu kaže: Od njega je i Bog digao ruke”.
